Izveštaj sa konferencije povodom implementacije aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23

Konferencija povodom impementacije aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23 održana je u Zelenom salonu zgrade Narodne skupštine Republike Srbije 15. decembra 2016. godine.

Konferencija je tematski bila podeljena na dve celine, osnovna prava i nacionalne manjine, u okviru koga su zajedno diskutovali predstavnici vlasti, nezavisnih državnih institucija, organizacije civilnog društva, eksperti i javnost.

Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava,je otvorio konferenciju izrazivši zadovoljstvo sa sastavom za diskusiju u dva podeljena panela koja se tiču dve veoma bitne teme, koje uključuju nacionalne manjine i osnovna prava, kao i dokumenata izrađenih tokom procesa pregovora sa EU i u okviru poglavlja 23.

G-din Antonijević je podsetio da je Nacionalni konvent za Evropsku uniju (NKEU)prosledio poziv Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave svim članicama i organizacijama koji se bave nacionalnim manjinama i izrazio nadu da će rasprava o Izveštaju o sprovođenju Akcionog plana za sprovođenje poglavlja 23 biti sadržajna.

G-din Antonijević se osvrnuo na sva pitanja koja su pokrenuta na sednicama NKEU koje se već tradicionalno odrzavaju u Narodnoj skupštini. Takođe se zahvalio ambasadi SR Nemačke na podršci u održavanju i učestvovanju u na konferenciji, kao i sveukupnoj podršci nemačkog Ministarstva spoljnih poslova u pregovaračkom procesu Srbije u EU.

Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samoprave (MDULS), započeo je sa osvrtom na to da su organizacije civilnog društva postali domaćini u Narodnoj skupštini, da imaju značajnu i konstruktivnu ulogu u savremenom srpskom društvu, ističući da su prethodne dve ministarke MDULS-a iz OCD sektora, kao i stručnost OCD koja je neophodna u ovom periodu reformi i integracijskog procesa. G-din Bošnjak se takođe osvrnuo na organizacione promene u MDULS (ljudski resursi, promena rada se sektorima)koje su sprovedene kako bi se poboljšalo funkcionisanje ne samo ministarstva, već vlasti na sva tri nivoa. G-din Bošnjak dalje ističe da je MDULS posvećen tome da sve što se dogovori na centralnom nivou sprovodi u potpunosti na svim nivoima vlasti, uključujući i na najnižem.

G-din Bošnjak istakao je da problemi i dalje postoje, kao i da je podrška civilnog sektora važna u daljoj depolitizaciji i profesionalizaciji javne uprave. Takođe se osvrnuo na to kako se MDULS otvorio prema građanima i kako sada postoji dobra komunikacija preko drustvenih mreža ne samo sa građanima, već i sa drugim državnim akterima, istakavši zasluge ministarke Brnabić u uvođenju ovog sistema komunikacije.

G-din Bošnjak dalje navodi kako je MDULS dobilo zadatak da sprovodi preporuke koje se odnose na unapređenje zakonskog i administrativnog okvira za sprečavanje sukoba interesa u radu državnih službenika. Takođe ističe da se pripremaju izmene zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i da se 3. novembra 2016. godine formirana posebna radna grupa za pripremu teksta nacrta tog zakona. MDULS je takođe nadležan za sprovođenje Akcionog plana za razvoj elektronske uprave kao i za jačanje kapaciteta Zaštitnika građana.

Kao zaključak, g-din Bošnjak je istakao ogromnu ulogu i značaj uključenosti civilnog društvau depolitizaciji i jačanju transparentnosti javne uprave.

Nj. E. Aksel Ditman, ambasador SR Nemačke u Srbiji, izrazio je svoju zahvalnost JUKOM-u što  organizuje drugu konferenciju o nacionalnim manjinama u Narodnoj skupštini. G-din Ditman se na početku svog izlaganja osvrnuo se na poslednji izveštaj Evropske komisije gde se ističe da normativni okvir za zaštitu prava i kulture nac. manjina postoji i da se generalno poštuje, pokazujući ozbilnju nameru države u ostvarivanju istih. Istakao je važnost ne samo državnih organa, već i OCD i nezavisnih institucija u ostvarivanju svih polja u osnovnih prava po AP za 23. G-din Ditman se potom osvrnuo i na negativne komentare iz izveštaja, koji ukazuje na važnost ostvarivanja sloboda izražavanja, gde mora da se ulože mnogo veći napori kako bi se obezbedio nesmetan rad novinara po svim evropskim i međunarodnim standardima. Takođe, g-din Ditman ističe važnost donošenja novogZakona o agenciji za borbu protiv korupcije. Iako je učestvovao na ovogodišnjem Prajdu, ukazao je na činjenicu da i dalje postoje velike predrasude u društvu, ali i da su napravljeni koraci ka poboljšanju pozicije LGBT populacije u Srbiji.

Istaknuta je važnost poglavlja 23 u ostvarivanju ekonomskog i političkog razvoja u Srbiji, jer vladavina prava i poštovanje ljudskih i manjinskih prava predstavlja osnovu funkcionisanja EU, gde je g-din Ditman izrazio punu  podrškuNemačke u nastojanju Srbije da pristupi EU.

G-din Ditman je kao zaključak svog izlaganja izrazio nadu za skorim otvaranjem trećeg poglavlja (26), s obzirom na to da su otvorena dva poglavlja od kojih je već jedno uspešno zaključeno.

Oskar Benedikt, zamenik amabasadora Delegacije EU, pohvalio je napore NKEU i Vlade Republike Srbije u sprovođenju AP, ističući da je to znak posvećenosti reformama. G-din Benedikt očekuje veliku uključenost OCD u sprovođenju oba Akciona plana, a u AP za nacionalne manjineposebno očekuje uljkučenost Saveta za nacionalne manjine. On takođe naglašava i ulogu svih stejkholdera kako bi se osiguralokvalitetan proces reforme društva.Aktivna uloga Narodne skupštine u ovom procesu je takođe nezaobilazna i neophodne. Takođe je istakao značaj poštovanja zadatih rokova u celokupnom procesu, kao i da ovakve konferencije daju odličnu platformu za diskusiju.

G-din Benedikt je naveo da se sprovođenje AP-ova susreće sa preprekama, i da iako su neke aktivnosti ispunjene, kvalitetno sprovođenje u okviru rokova mora da se osigura kroz dalje napore. EK je spremna da pruži podršku Republici Srbiji u smislu ljudskih resursa i eksperata.

Ispunjavanje AP-ova će odrediti dalji tok pregovora. Kao zaključak, g-din Benedikt je naveo da je svrha AP 23 gradnja bezbednog društva gde su svi građani jednaki, gde se poštuju prava nacionalnih manjina i gde se povećava odgovornost nadležnih institucija.

Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, predstavila je aktivnosti KLjMP, a kao ključnu aktivnost je navela izveštavanje o sprovođenju AP za nacionalne manjine. Iako je predviđena obaveza kvartlanog izveštavanja, g-đa Paunović je navela dazbog parlamentarnih izbora KLjMP nije bila u mogućnosti da ispoštuje zadate rokove za izveštaje, te da su kvartalni izveštaji pretvoreni u polugodišnje, gde je sada predstavljen izveštaj za prva dva kvartala 2016. godine, dok će naredni izveštaj pokrivati treći i četvrti kvartal.G-đa Paunović je istakla kao jednu od bitnih ovogodišnjih aktivnosti KljMP pripremnu aktivnost, tj. izrađivanje metodologije za izveštavanje o sprovođenju AP za nacionalne manjine, za koju sudobili potvrdu Saveta nacionalnih manjina da je metodologija dobra. Takođe je istakla da je dogovoreno da će svaki indivudalni savet nacionalnih manjina dostavljati posebne izveštaje za svaku manjinu. G-đa Paunović je iskoristila priliku i da se osvrne na to da određen broj državnih institucija, lokalnih samouprava i saveta nacionalnih manjina nisu dostavili svoje doprinose za Izveštaj, istakavši da su neki od tih saveta koji nisu dostavili doprinose uprkos tome imali sveobuhvatne komentare na Izveštaj.

G-đa Paunović je potom pričala i o rezultatima Izveštaja o sprovođenju AP 23 za nacionalne manjine. Ona je istakla kako KLjMP podiže kapacitetejedinica lokalnih samouprava za izveštavanje uz podršku Stalne konferencije opština i gradova kako bi se osigurao njihov konstantan doprinos Izveštajima, kao i kako bi se same jedinice prepoznale značaj svojih uloga u izveštavanju.

Što se tiče LGBT prava, g-đa Paunović je navela da je krenula sveobuhvatna kampanja nanacionalnom i lokalnom nivou, za koju se nada da ce poboljšati položaj LGBT osoba.

Takođe, g-đa Paunović je istakla da je usvojena Strategija za unapređenje položaja Roma do 2025. godine, da je njen AP u završnoj fazi izrade, kao i da očekuje da će je resorno ministarstvo uskoro proslediti skupštini na razmatranje. Kao bitnu činjenicu je navela da i drugi zakoni, kao npr. Zakon o stanovanju koji rešava pitanje raseljavnaja neformalnih naselja, sadrže elemente iz strategije, navodeći da će KLjMP pratiti njihovu primenu.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava, je uopšteno govorio o značajupoglavlja 23, značaj prava nacionalnih manjina kao i svih drugih prava, navodeći da ima dosta posla da se obavi na ostvarivanju AP 23, kao i važnost da u kontituetu svi rade zajedno za sprovođenje AP. Takođe je istakao da jedino Srbija ima nekoliko AP za nacionalne manjine, što ukazuje na obimnost aktivnosti. Iako je Srbija jasno precizirala aktivnosti i rokove, g-din Omerović ipak ukazuje na nedoslednost, tj.neadekvatnost rokova. Takođe ističe da nisu usvojeni neki zakoni iz AP, kao što su – Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava, Zakon o udžbenicima, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o izmenama i dopunama Krivničnog zakonika, Zakon iz oblasti pravosuđa, Zakon o socijalnom preduzetništvu. G-din Omerović ističe da je najveći problem to što postoje dobri zakoni, koji ne se sprovode dovoljno dobro i efikasno. Takođe, istakao je važnost obezbeđivanja zastupljenosti nacionalnih manjina u javnom sektoru i preduzećima, za šta ipak smatra da postoji dobar zakonski okvir.

G-din Omerović ja zaključio sa konstatacijom da je potrebna simbioza državnih institucija, OCD i medija kako bi se osigurala dobra i efikasna primena akcionih planova za poglavlje 23.

Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, izrazila je svoje zadovoljstvo što su državni predstavnici uputili lepe reči o njihovoj saradnji sa OCD, kao i o njihovom značaju u pregovorima, ali da to nije prava slika realnosti, ističući kampanju protiv OCD koja se vodi sve vreme tokom pregovora, ne samo preko medija, već i preko predstavnika vlasti. G-đa Kisić navodi da su neke organizacije napustile proces zbog neadekvatnog reagovanja države na ovu kampanju, izrazivši nadu da će se odnos prema nezavnisnim OCD popraviti. Osvrnuvši se na indikatore, g-đa Kisić ističe da je problem sa njima što se svode samo na formu, i da iako u Izveštaju o sprovođenju AP 23 stoji da su aktivnosti ispunjene, to ne znači da je aktivnost u stvarnosti ispunjena. Takođe je istakla da se ovo odnosi i na zakone, istakavši kao primer Zakon o zabrani poricanja genocida.

G-đa Kisić dalje navodi da već niz godina ne postoji rasprava o suštini izveštaja EK. U kontekstu slobode izražavanja, dotakla se i nelegalnog smenjivanja rukovodstva Radio televizije Vojvodine, gde su OCD uputile predloge za jačanje nezavisnosti ove institucije, ali bez odgovora. Takođe se dotakla i izbora za savet REM-a, gde još uvek nije izabran predstavnik OCD, proces se kontunuirano ometa, a savet ipak obavlja dužnosti u nepotpunom sastavu.

Nikola Kovačević, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava, složio se sa g-dinom Antonijevićem i Omerovićem u oceni da dobar zakonski okvir postoji, ali da fali njihova primena. Ovo se dovodi u vezu sa efikasnošću pravosuđa, te uvođenjem tužilačke istrage u Krivičnom zakoniku od 1. oktobra 2013. godine,  g-din Kovačević navodi da su tužioci ostavljeni na cedilu, jer nisu imali dovoljno ljudskih, tehničkih i infrastrukturnih resursa da obavljaju posao koji su do tada obavljali sudovi. Što se tiče zabrane zlostavljanja, g-din Kovačević je izdvojio deo iz Izveštaja UN o zlostavljanju u kome se navodi da je procesuiranje počinioca zlostavljanja, uglavnom pripadnika MUP-a,često neadekavtno, što zbog sankcija koje su uglavnom uslovne, što zbog institucije apsolutne zastarelosti u KZ za policijske službenike, sto je u suprotnosti sa međunarodnim običajnim pravom. Kao primer izlaže podatak da je preko 170 krivičnih prijava podneto protiv preko 250 službenika policije, a da je samo 8 je dospelo u fazu glavne rasprave, i da tužilastvo uglavnom odbacuje optužbe. G-din Kovačević dalje navodi prenaseljenost kazneno popravnih ustanovakao još jedan ozbiljan problem na koji je ukazao izveštaj UN (Sr. Mitrovica, Požarevac, Zabela imaju duplo vise zatvorenika od njihovih predviđenih kapaciteta), kao i sistemsko negiranje zlostavljanja od strane države, ističući primer delegacije Komiteta protiv torture Saveta Evrope koja je posetila nekoliko policijskih stanica koje je izabrala nasumično, i na licu mesta ustanovila slučajeve zlostavljanja, kojeje država negirala i odbacila optužbe kao neosnovane. Takođe, postoji grupa ljudi koja čeka na odsluženje zatvorske kazne (uglavnom sa malim kaznama ispod godinu dana trajanja), upravo zbog prenaseljenosti, a sudska praksa to lako može da promeni (umesto da ih odmah šalju u zatvor da im daju druge vrste kazni, za šta imamo dobre zakone).

Petar Žmak, koordinator projekata za javne politike Građanskih inicijativa i međusektorske podgrupe za slobodu izražavanja i medije, podsetio je da je u avgustu 2014. godine donet set medijskih zakona koji je trebao ovu oblast da uskladi sa pravnim tekovinama EU, navodeći problem njihove primene. Cilj tih zakona je bio izlazak države iz vlasništva nad medijima i stvaranje sistema nezavisnih medija koji pravovremeno i tačno izveštavaju javnost o aktuelnim događajima, bez politčkog uticaja. G-din Žmak je naveo model slobodne prodaje u procesu privatizacije medija kao neadekvatan, uglavnom zbog nedostatka zaštitnih mera, navodeći primer RTV Kragujevac koji je vlasnik ugasio odmah po preuzimanju.

Ivan Đurić, programski direktor Inicijativa mladih za ljudska prava, se opšte osvrnuo na izlaganja prethodnih panelista.

Naredni panel o manjinskim pravima otvorila jeAna Janković Jovanović, pravnica Komiteta pravnika za ljudska prava, ukratko sumirajući temu o kojoj se panel radi.

Robert Sepi, zamenik Zaštitnika građana za prava nacionalnih manjina, osvrnuo se na opasku g-dina Ditmana da je poglavlje 23 izuzetno važno za ceo pregovarački proces, nadovezujući se na razloge zašto je upravo ovo poglavlje važno i za instituciju Zaštitnika građana: 1) sintagma ljudskih i manjinskih prava se prožimaju u svim segmentima društva; i 2) sam AP se bavi dvema institucijama koji su glavni stubovi i brane u zaštiti ljudskih prava, a to su nezavisno i efikasno pravosuđe i rad nezavisnih institucija. Što se tiče pravosuđa, nadovezao se na izlaganje g-dina Antonijevića gde se navodi problem nepravosnažno presuđenih stvari, dok sa aspekta Ombudsmana postoji problem i kod izvršenja pravnosnažnih sudskih presuda. Takođe, g-din Sepi se nadovezao i na govor mržnje, braneći sudije time da nemaju dovoljno edukaciju o toj temi, kao i time da je zakonodavni okvir dosta konzervativan i da nije u skladu sa standardima Saveta Evrope, ali da će se ipak ovaj okvir vremenom uskladiti. G-din Sepi smatra da su u AP uključeni komentari i preporuke Zaštitnika građana, ali je takođe imao sugestije da u se u vezi sa zakonodavne i normativne aktivnosti uvaže realni interesi i potrebe nacionalnih manjina, i da se njihova prava i slobode unaprede u skladu sa realnim mogućnostima države. G-din Sepi se na kraju osvrnuo i na indikatore, gde je postavio pitanje nekih nadležnih institucija za aktivnosti, i zašto su one izabrane za njih.

Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka, konstatovao je manjak dostupnosti informacija o ovoj temi, ocenjujući da to otežava rad ljudi koji se bave ovom temom, kao i nacionalnim manjinama. G-din Bašić se osvrnuo na pritiske vezane za nacionalne manjine koje Srbija trpi u kontekstu otvaranja i rada na poglavlju 23. Ocenjujući AP za poglavlje 23, g-din Bašić se osvrnuo nedostatke pri ocenjivanju ispunjenosti indikatora, navodeći izmene Nacrtazakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine kao primer, gde se tim izmenama ne ostvaruju istinski pomaci u zaštiti prava nacionalnih manjina. Takođe, osvrnuo se na kašnjenje donošenja AP za sprovođenje Strategije o inkluziji Roma. G-din Bašić se dalje dotakao konfuzije u vezi terminologije, gde se u isto vreme koriste termini inkluzija i integracija, za koje navodi da nemaju isto značenje, pozivajući da se ovo ispravi.

Vlado Radulović, savetnik u Odseku za unapređenje prava nacionalnih manjina pri Kancelariji za ljudska i manjinska prava, podseća da je ovaj AP samo jedan od oblasti velikog AP za pregovaračko poglavlje 23, da je Kancelarija nastavila da kroz inkluzivni proces piše ovakav dokument, gde je su u radnoj grupi za izradu dokumenta učestvovali i predstavnici NVO, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, međunarodnih organizacija, dok je radom rukovodio ekspert koji je angažovao Savet Evrope. Priznajući manjkavosti dokumenta, g-din Radulović ističe da ovaj dokument pruža mogućnost Kancelarije da meri realizaciju aktivnosti u oblasti zaštite nacionalnih manjina. Takođe se osvrnuo i na izbore kao razlog za odlaganje kvartalnog izveštaja. Isto tako, g-din Radulović je istakao nedovoljnu spremnost nekih kontakt osoba u izveštavanju za kvartalni izveštaj, kao i neadekvatnost doprinosa izveštaju kao rezultat nedostatka pravovremene obuke.

Darko Baštovanović, istraživač u Centru za regionalizam, osvrnuo se na društveni položaj hrvatske nacionalne manjinske zajednice, kao i njen značaj u procesu evrointegracija Srbije. Ističući viševekovno prisustvo hrvatske nacionalne zajednice na teritoriji Srbije i razgovarajući o faktorima koji utiču na položaj hrvatske nacionalne manjine, g-din Baštovanović je pričao o nedostacima politika prema manjinskim grupama, za koje tvrdi da su nekonzistentni, kao i o odnosima unutar hrvatske manjinske zajednice i između Hrvatske i Srbije. G-din Baštovanović dalje navodi da je Srbija krenula u proces demokratizacije dosta kasnije od drugih post-komunističkih zemalja, i da je kao rezultat toga politika prema manjinskim grupama često nekonzistentna i konfuzna. Govoreći o uređivanju položaja nacionalnih zajednica, istakao je da se taj proces mora održati u okviru standarda ustanovljenim u savremenoj Evropi. G-din Baštovanović se osvrnuo i na socio-političke realnosti koje su vladale tokom donošenja Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, koji je donesen 2002. godine, kao i na to da ne ispunjava navedene standarde savremene Evrope. Govoreći o Hrvatima u Srbiji, njihovim perpektivama i značaju u  EU integacijama, očekuje se da će se njihov položaj popraviti ispunjavanjem mera iz AP, izmenama trenutnog zakonodavnog okvira, usvajanjem ključnih evropskih dokumenata, pojačanim dijalogom države Srbije i nacionalnih manjina, kao i uključivanjem hrvatske nacionalne zajednice u pregovarački proces za poglavlje 23.

Marko Kmezić, predavač i viši istraživač na Univerzitetu u Gracu, osvrnuo se na reči g-dina Bošnjaka kako Srbija može da predstavlja primer pojedinim članicama EU po pitanju zakonodavnog okvira za zaštitu nacionalnih manjina, postavljajući pitanje koliko smo zaista zadovoljni sa do sada postignutim rezultatima. G-din Kmezić se potom dotakao pitanja „vladavine prava“, tj. njegove definicije, koja se razlikuje među ekspertima iz zemalja EU. Potom je pričao o strategije države Srbije za nacionalne manjine, za koju tvrdi da je ispravna s obzirom na široku koaliciju zemalja, uključujući i SAD, koju je država pozvala da pomogne u unapređenju pozicije i prava nacionalnih manjina, ali i da ona mora da ima svoju osnovu u ispunjavanju svih obaveza koje je država Srbija preuzela kroz pregovore sa EU i bilateralne sporazume sa susedima. G-din Kmezić je takođe naveo kako je borba za slobode i prava nacionalnih manjina ujedno borba i za slobode i prava građana Srbije.

G-din Antonijević je na kraju konferencije pozvao nevladine organizacije da se uključe u pokazivanje gde izveštaji o sprovođenju AP za nacionalne manjine i poglavlje 23 ne odgovoraju slici koja je predstavljena. Takođe je naveo da ima aktivnosti u AP u kojima se ne izveštava, kao i da će se izvršiti pritisak na institucije koje nisu dostavile svoje doprinose za izveštaj.