Izveštaj sa konferencije povodom implementacije aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23

Konferencija povodom impementacije aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23 održana je u Maloj plenarnoj sali zgrade Narodne skupštine Republike Srbije 1. novembra 2016. godine.

Konferencija je bila sačinjena iz četiri dela: Otvaranja i uvodnog izlaganja; Pitanja pravosuđa u kontekstu implementacije aktivnosti u okviru Poglavlja 23 i na pitanja neophodne izmene ustava; Ispunjavanje obaveza iz AP 23 u oblasti borbe protiv korupcije u medijima i najavljivanje izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i međunarodni standardi i preporuke; Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u kontekstu Poglavlja 23 i pripreme Nacrta tužilačke strategije za procesuiranje ratnih zločina.

Otvaranjem i uvodnim delom moderirao je Milan Antonijević, direktor Komiteta pravnika za ljudska prava. Uopšteno o temi konferencije dalje su govorili Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde Republike Srbije, Nj.E. Aksel Ditman, Ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji, prof. dr. Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU i Oskar Benedikt, zamenik Ambasadora Delegacije EU u Srbiji).

Nakon uvodne reči moderatora govorio je Nj.E. Aksel Ditman, Ambasador Savezne Republike Nemačke u Srbiji koji je istakao značaj otvaranja Poglavlja 23, važnost dela Akcionog plana koja se odnosi na  iskorenjivanje političkog uticaja na Sudski sistem, kao i na nužnost nesmetane vladavine prava. Nakon izlaganja ambasadora Aksel Ditmana, obratio se Čedomir Backović, pomoćnik ministra pravde Republike Srbije koji je dalje govorio o značaju rada i uticaju civilnog društva u procesu otvaranja Poglavlja 23, kao i o procesu njegove implementacije. Prof. dr. Tanja Miščević, šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU nadovezala  se na ovu temu govoreći o važnosti redovnog ispunjavanja obaveza nakon otvaranja poglavlja. Redovno izveštavanje Evropske komisije, poštovanje rokova i kvalitetan nadzor nad sprovođenjem mera sačinjavaju tri ključna elementa ka uspešnom ispunjenju obaveza iz Poglavlja 23 ističe prof. dr. Tanja Miščević. Sa stavovima prof. dr. Tanje Miščević saglasio se Oskar Benedikt, zamenik Ambasadora Delegacije EU, dodajući da je bitno da kako civilno društvo, tako i profesionalne organizacije budu uključene u definisanje daljih koraka u procesu reforme i njihovom monitoringu u toku sprovođenja.

Drugi deo konferencije odnosio se na pitanje pravosuđa u kontekstu implementacije aktivnosti u okviru Poglavlja 23 i na pitanje neophodne izmene ustava. Ovim delom moderirao je Milan Antonijević, dok su detaljnije govorili Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, dr. Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenik javnih tužilaca Srbije, Vida Petrović-Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije ovom prilikom ističe da je u toku svog rada na Akcionom planu Drustvo sudija stavilo mnogobrojne konstruktivne primedbe na sam plan, pogotovo na kratkotrajne teško ispunjive rokove. Na pitanje problema političkog uticaja na visoki savet sudija ukazuje da Venecijanska komisija daje delimičan odgovor sugerišući da predstavnik zakonodavne vlasti ne treba da bude ujedno i član visokog sudstva i upućujući na otvoreno pitanje, ko bi trebao biti predsednik visokog sudstva. Nadovezujući se na temu, dr. Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenik javnih tužilaca Srbije ukazuje na problem razlike u donošenju zakona radi ispunjenja uslova predviđenih Planom i njihovo donošenje radi građenja stabilnog i funkcionalnog sistema. Smatra da se rokovi moraju poštovati, ali da su ujedno prekratki i kada se kao takvi postave u procesu poput izmene ustava neminovno dovode do smanjenja kvaliteta promene. Slažući se sa izlaganjem dr. Gorana Ilića, Vida Petrović-Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije navodi primere članova iz Ustava koji su nejasni, nepotpuni,  nerazumljivi i međusobno kontradiktorni, time želeći da ukaže na veličinu problema, loše rešavanje istog i neizbežne probleme sa kojima ćemo se tek susresti. Ujedno pokreće pitanje da li se Ustav menja da bi se zadovoljilo Poglavlje 23 Akcionog plana ili da bi se sačinio jedan snažan i funkcionalan dokument koji obezbeđuje vladavinu prava.

Treći deo konferencije bio je posvećen temi ispunjenja obaveza iz AP 23 u oblasti borbe protiv korupcije, borbi protiv korupcije u medijima i najavljenim izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i međunarodni standardi i preporuke. Nakon detaljnog uvođenja u temu od strane moderatora Nataše Dragojlović, koordinatorke Nacionalnog konventa o EU, izlaganje su nastavili prof. dr. Miroslav Milićević, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, Milica Božanić, pomoćnica direktora Agencije za borbu protiv korupcije u sektoru za međunarodnu saradnju, Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija.

Početno izlaganje na ovu temu pripalo je prof. dr. Miroslav Milićević, predsedniku Saveta za borbu protiv korupcije, koji je ovom prilikom izneo detaljno rad i razvoj agencija za borbu protiv korupcije, njihove obaveze, kao i realnu sliku toga kakvu su praktičnu primenu imale ukazujući na mane i probleme koje se u budućim kreiranjima i traženjima rešenja mogu prevazići. Razrađujući ovu temu podelio je realne i neizbežne probleme sa kojima se Savet za borbu protiv korupcije u toku svog rada susretao i kojima bi se morala naći konstruktivna rešenja kako bi ovakvi organi mogli nesmetano da vrše svoju dužnost. Milica Božanić, pomoćnica direktora Agencije za borbu protiv korupcije u sektoru za međunarodnu saradnju podelila je iskustvo agencije u ime koje je govorila, deleći informacije o kako pozitivnim tako i negativnim promenama koje su nastupile, ističući problem tranzitnog perioda, problem kratkog roka zastarelosti koji se u praksi pokazao kao neefikasan i loš i nepovoljan položaj zaposlenih u toj agenciji. Povrh svih navedenih problema Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, ukazuje na problem samih strateških dokumenata evropskih integracija, gde se određena pitanja od velike važnosti za borbu protiv korupcije uopšte ne nalaze u akcionom planu borbe protiv korupcije koji se odnosi na Poglavlje 23, kao što je pitanje nesprovodjenja antikorupcijskih mehanizama koji se nalaze u Srpskim zakonima, kao i problemi obuhvaćeni akcionim planom ali ne na način koji bi trebalo ili na koji bi bilo adekvatno.

Poslednji, četvrti deo odnosio se na pitanja nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u kontekstu Poglavlja 23 i primene Nacrta Tužilačke strategije za procesuiranje ratnih zločina. Ovim delom moderirao je Gojko Pantović, pravnik Beogradskog centra za ljudska prava. Svetislav Rabrenović, Tužilaštvo za ratne zločine, Ivan Jovanović, ekspert iz oblasti međunarodnog prava i Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo, izneli su mišljenja povodom ove teme u ulozi govornika. Uvod i početnu reč o nacionalnoj strategiji povodom ove teme dao je Svetislav Rabrenović, Tužilaštvo za ratne zločine. Izlagač je prisutne detaljnije obavestio o pet preporuka Evropske komisije u vezi sa ratnim zločinima, od kojih izdvaja prvu preporuku, tj. aktivnost koja proizilazi iz nje a koja se odnosi na donošenje i  sprovođenje nacionalne strategije za procesuiranje ratnihg zločina. Dalje, povodom iste preporuke, uvodničar je ukazao na njene specifičnosti i ukazao je na širu sliku po pitanju ove strategije, kao i problema koji proizilaze iz nje. Ovaj problem dalje razrađuje Ivan Jovanović, ekspert iz oblasti međunarodnog prava, govoreći o nejasnoći standarda i parametara koji se odnose na ovu Strategiju. Govornik izlaže elemente koji bi doveli do unapređenja Strategije, kao i očigledne poteze koje bi mogla preduzeti Republika Srbija kako bi lakše postigla napredak i slala pozitivnu političku poruku na međunarodnu scenu povodom ove materije. Poslednju reč iznosi Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo, svoj iskaz vezuje za problem zakasnelog ispunjenja obaveze predviđene strategijom i nedovoljno uključene javnosti u ovom procesu, kao i njeno isključenje.

Zaključci nakon konferencije povodom implementacije aktivnosti predviđenih Akcionim planom za poglavlje 23 ukazuju na sledeće:

• Neophodan je veći uticaj i rad civilnog društva u vezi sa ispunjavanjem obaveza iz Poglavlja 23.
• Neophodno je u predviđenim rokovima sprovoditi izveštavanje o sprovođenju obaveza.
• U vezi sa reformom pravosuđa u kontekstu implementacije aktivnosti u okviru Poglavlja 23 i pitanjem neophodne izmene Ustava, trebalo bi imati u vidu to da se promene Ustava ne mogu podrediti kratkotrajnim rokovima, već naprotiv da bi se pitanje ustavnih promena rešilo na održiv način potrebno je da uloži više rada i resursa, kao i konstantno unapređuje i razrađuje plan po kome se ono rešava.
• U vezi sa obavezama iz AP 23 u oblasti borbe protiv korupcije, borbi protiv korupcije u medijima i najavljenim izmenama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije potrebno je uspostaviti i razvijati saradnju između organizacija koje se bave ovom materijom kako bi se postigli pozitivni rezultati.
• U vezi sa Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina u kontekstu Poglavlja 23 i primene Nacrta Tužilačke strategije za procesuiranje ratnih zločina, potrebno je razvijati nove načine borbe i saradnje na ovom planu.