Share
Poslednjih meseci Srbija svedoči alarmantnom ugrožavanju građanskog prostora. Ovo se odvijalo kroz talas hapšenja, kampanja klevete i represivnih taktika usmerenih na utišavanje neslaganja i podrivanje demokratskih principa. Ove akcije, dodatno pogoršane rastućim ruskim i kineskim uticajem, otkrivaju sistemski napor srpskih vlasti da suzbiju civilno društvo i uguše javno neslaganje.
Op-Ed: Dragoslava Barzut, menadžerka programa javnih politika, i Alma Mustajbašić, istraživačica, Građanske inicijative, organizacija članica Kuće ljudskih prava Beograd.
Napad na civilno društvo
Masovni protesti protiv predloženog projekta iskopavanja litijuma u dolini Jadra u avgustu ove godine označili su značajnu eskalaciju. Oko 30.000 ljudi izašlo je na ulice Beograda u znak protesta zbog ponovnog najave vlade da je međunarodna kompanija Rio Tinto otvorila rudnik. U organizaciji Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS), protest je istakao široko rasprostranjenu zabrinutost da bi rudnik zagadio izvore vode i ozbiljno ugrozio zdravlje ljudi.
Odgovor vlade bio je bez presedana, jer je tokom samo deset dana bilo najmanje 41 hapšenja ili pritvora u 17 gradova. Mnogi su optuženi za ugrožavanje ustavnog poretka, teška krivična optužba koja se obično koristi u slučajevima koji uključuju oružanu smenu vlasti ili pokušaje rušenja državnih vlasti. Često su pojedinci koji na društvenim mrežama dele informacije o protestima pozivani u policijske stanice na „informativne razgovore“, a neki aktivisti su posećivani u svojim kućama, praćeni upozorenjima. U isto vreme, kampanje klevete su bile usmerene na 39 organizacija i 11 međunarodnih donatora, uključujući Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Ove mere su se širile dalje od pukog suzbijanja protesta; simbolizovale su napad na demokratske slobode, kao što su sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja. [Više u Izveštaju Građanskih inicijativa Tri slobode pod lupom kršenja osnovnih ljudskih prava u Srbiji, 16. avgust – 29. avgust 2024.]
Narativ vlasti, koji disidente prikazuje kao antinacionalne, služio je da opravda nezakonita hapšenja i pojačan nadzor.
Metode koje su ove godine prvi put primenjene na ekološke aktiviste, sada se primenjuju na gotovo svaku vrstu protesta.
Događaji koji su usledili oko tragedije u Novom Sadu početkom novembra ove godine ukazali su na sistemski karakter represija. Nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice, što je rezultiralo sa 15 smrtnih slučajeva, izbili su javni protesti, zahtevajući odgovornost. Građanske inicijative su zabeležile 28 hapšenja i pritvora vezanih za ove proteste. Policajci u civilu, često bez identifikacije, gurali su aktiviste u neobeležene automobile. Neki od pritvorenih su satima nestali, dok njihove porodice i advokati nisu znali gde se nalaze. Njih su tajne službe ispitivale o protestima i organizatorima protesta. [Pročitajte više u izveštaju Građanskih inicijativa].
Za mnoge, paralele između ovih i prethodnih događaja signalizuju širenje kampanje za kriminalizaciju građanskog aktivizma.
Dok su ovi protesti nastali zbog specifičnih pritužbi – zabrinutosti za životnu sredinu u jednom slučaju, odgovornost za javnu katastrofu u drugom – oni odražavaju šire nezadovoljstvo javnosti.
Okupljanjem protiv odluka donetih bez saglasnosti javnosti, demonstranti razotkrivaju nedemokratsku praksu države, gde se odluke često donose u tajnosti i gde su privatni interesi važniji od interesa građana. Agresivan odgovor vlasti na ove proteste, uključujući kampanje klevete i nezakonita hapšenja, odražava njen strah od gubitka kontrole i odgovornosti javnosti.
Dragoslava Barzut (napred) tokom protesta protiv rušenja istorijskog mosta u Beogradu, 20. novembar 2024. Fotografiju je snimila Sanja Knežević. „Građani se nedeljama bore da spreče rušenje ovog istorijski značajnog mosta, a vlasti su, izgleda, iskoristile sukobe u Novom Sadu koji su se desili istog dana, da započnu sa uklanjanjem mosta, šaljući policiju u punoj opremi“, podelila je Alma Mustajbašić.
Ruski i kineski uticaj
Savezništva Srbije sa Rusijom i Kinom sve više oblikuju ograničavanje građanskog prostora. Saradnja Srbije sa Rusijom, posebno u borbi protiv „revolucija u boji“, odražava zajedničku strategiju za suzbijanje civilnog društva. Obe vlade su označile ekološke proteste kao pokušaje destabilizacije pod uticajem inostranstva, dajući vladi izgovor za oštre mere.
Videli smo ovo na delu, od proterivanja ruskih aktivista koji borave u Srbiji, nakon njihovog javnog protivljenja ratu u Ukrajini i političkom sistemu Rusije, do nadzora civilnog društva, sa visokim srpskim zvaničnicima koji navodno pomažu ruskim vlastima u praćenju aktivista u Srbiji. Tako smo bili svedoci primera hakerskih napada na uređaje predstavnika civilnog društva, pritvaranja i uznemiravanja aktivista na graničnim prelazima, kao i zabrane ulaska pojedincima iz regiona koji su kritični prema vlastima u Srbiji, a sve pod izgovorom da predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost Srbije.
Kineski uticaj je jednako zabrinjavajući. Poslednjih godina, dokumentovali smo slučajeve gde privatno obezbeđenje kineskih komplanija uznemirava ekološke aktiviste i novinare koji su izveštavali o radnim uslovima. Potpisani ugovori između srpskih vlasti i kineskih kompanija su netransparentni, sakrivajući ekološki uticaj i radne uslove od očiju javnosti. Čini se da naša vlast usvaja represivnu taktiku, koja već postoji u ovim zemljama, što dovodi do daljeg kršenja prava građana u Srbiji.
Više detalja možete pronaći u izveštaju: “Weaponizing Influence: How Russia’s and China’s Soft Power Clashes Serbia’s Civil Society using Lithium Controversies” na sajtu Građanskih inicijativa.
Uticaj na branitelje ljudskih prava i civilno društvo u Srbiji
Posledice po srpsko civilno društvo su duboke. Branitelji ljudskih prava se suočavaju sa mnoštvom izazova, od direktnih pretnji i nadzora do kampanji klevete koje otkrivaju osetljive lične informacije.
Pored pritiska na ekološke aktiviste, videli smo još opasnije kampanje nosioca vlasti i prorežimskih medija protiv organizacija civilnog društva. Nova praksa objavljivanja poverljivih finansijskih informacija, uključujući imena i plate zaposlenih u organizacijama, na prorežimskim televizijama je pretnja po sigurnost i rad organizacija i individua.
Jednako zabrinjavajuća su i česta vladina pominjanja “Zakona o tajnom agentu”, a neki zvaničnici su ove godine u Skupštini o tome otvoreno raspravljali.
Kada bi bio usvojen, zakon bi dalje pogoršao položaj ljudskih prava u Srbiji. Izložio bi medijske radnike i zaposlene u organizacijama civilnog društva fizičkoj opasnosti stigmatizacijom da su strani agenti koji rade na tome da podriju državni poredak. Uticaj na društvo bio bi dubok, jer bi mogao da dovede do gašenja organizacija civilnog društva i značajno suzio prostor za njihove aktivnosti. Organizacije civilnog društva igraju ključnu ulogu u promovisanju transparentnosti, očuvanju demokratije, i držanju vlasti odgovornom. Dodatno, one su suštinski pružaoci socijalnih usluga, koje koriste zajednice širom Srbije.
Uprkos svim represivnim taktikama, aktivisti nastavljaju da pružaju otpor i borbu za osnovna ljudska prava i vrednosti u koje verujemo. Režim ima za cilj da uplaši građane kako bi ih odvratio od zajedničke borbe protiv autoritarizma, netransparentnosti i za demokratiju i vladavinu prava. Međutim, represija ponekad ima suprotan efekat, inspirišući ljude da se pridruže borbi umesto da odustanu.
Građanske inicijative su odgovorile jačanjem saveza u civilnom sektoru i pokretanjem novih alata, poput sistema za online upozoravanje na institucionalni pritisak na aktiviste. Dokumentovanje zloupotreba ostaje kamen temeljac njihovog zagovaranja.
Pozivanje na međunarodnu podršku srpskim aktivistima
Uloga međunarodne zajednice je ključna. Međunarodna zajednica treba javno da osudi svako kršenje ljudskih prava i da pozove srpske vlasti da se pridržavaju demokratskih principa. Za mnoge u Srbiji obeshrabrujući je uočen nedostatak međunarodne podrške, posebno Evropske unije.
Status kandidata Srbije za članstvo u EU stavlja posebnu odgovornost na EU da pažljivo prati razvoj događaja i reaguje na odgovarajući način, osiguravajući da se Srbija pridržava demokratskih principa i standarda ljudskih prava koji se očekuju od budućih država članica.
Verujemo da se Zelena Agenda ne može sprovoditi po cenu ljudskih prava i ekološke pravde u zemljama kandidatima.
Međunarodna podrška i pritisak na srpske institucije može pojačati poziciju civilnog društva i aktivista, osiguravajući da se ne osećamo napuštenim u ovoj borbi.
Alma Mustajbašić (levo, autor Jakov Simović) i Dragoslava Barzut, Građanske inicijative
Gornja fotografija: Protesti u Novom Sadu, Srbija, novembar 2024. Fotografija: Aleksandar Gubaš
PROSTOR ZA VAS
