UN prateći događaj „Srbija: Sloboda izražavanja i okupljanja pod napadom“ ukazao na zabrinutost zbog stanja osnovnih prava i sloboda u Srbiji

Povodom 61. zasedanja Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, Beogradski centar za ljudska prava je, uz podršku Fondacije Kuća ljudskih prava, organizovao prateći događaj pod nazivom „Srbija: Sloboda izražavanja i okupljanja pod napadom“ u Kancelariji Ujedinjenih nacija u Ženevi.

Događaj je okupio međunarodne aktere i predstavnike organizacija civilnog društva iz Srbije kako bi razgovarali o nedavnim dešavanjima u vezi sa osnovnim slobodama u Srbiji, sa posebnim fokusom na pravo na mirno okupljanje, slobodu izražavanja, slobodu medija, položaj branitelja i braniteljki ljudskih prava, kao i zabrinutosti u vezi sa digitalnim nadzorom i zaštitom prava na privatnost.

Na panelu su učestvovali Gina Romero, specijalna izvestiteljka UN za prava na slobodu mirnog okupljanja i udruživanja (putem interneta); Ana Brian Nougrères, specijalna izvestiteljka UN za pravo na privatnost; Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS); Alma Mustajbašić iz Građanskih inicijativa i Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava. Diskusiju je moderirala Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava.

Govornici i govornice ukazali su na više zabrinjavajućih aspekata stanja ljudskih prava u Srbiji. Sonja Tošković istakla je da je tokom 2025. godine u Srbiji došlo do ozbiljnog pogoršanja vladavine prava, praćenog kršenjima osnovnih prava, naročito prava na mirno okupljanje i slobodu izražavanja.

Govoreći o postupanju prema učesnicima protesta, Alma Mustajbašić navela je da je više od 1.000 građana uhapšeno tokom protesta u periodu od novembra 2024. do kraja prošle godine, dok protiv nekih od njih pravni postupci i dalje traju. Istovremeno, osobe koje su napale studente i nanele im teške povrede kasnije je pomilovao predsednik Republike, dok nijedan policijski službenik nije snosio odgovornost za nasilje počinjeno nad građanima i studentima.

Tokom diskusije posebno je istaknuta i bezbednost novinara. Tamara Filipović naglasila je da policija u Srbiji sve češće ne uspeva da zaštiti novinare, već postaje izvor rizika. Prema podacima koje je prikupio NUNS, u periodu od marta do decembra 2025. godine dokumentovano je 77 slučajeva u kojima policija ili nije reagovala tokom napada na novinare ili je primenjivala silu nad jasno obeleženim novinarima.

Panel se takođe bavio rastućim zabrinutostima u vezi sa digitalnim nadzorom i zaštitom prava na privatnost. Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava istakao je da nezakonit digitalni nadzor ne predstavlja izolovan tehnički incident, već oblik šire sistemske represije.

Učesnici su zaključili da aktuelna dešavanja izazivaju ozbiljnu zabrinutost u pogledu zaštite osnovnih sloboda i demokratskih standarda u Srbiji.

Nakon diskusije istaknute su i ključne preporuke:

• Države bi trebalo da se u svojim nacionalnim izjavama tokom zasedanja Saveta za ljudska prava osvrnu na stanje ljudskih prava u Srbiji i ukažu na zabrinutosti u vezi sa osnovnim slobodama.
  
• Kancelarija visokog komesara Ujedinjenih nacija za ljudska prava treba da nastavi da prati stanje ljudskih prava u Srbiji i da preduzme dalje aktivnosti u vezi sa prethodnim komunikacijama specijalnih procedura UN.
  
• Potrebno je posvetiti kontinuiranu pažnju sprovođenju preporuka iz Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) koje se odnose na Srbiju, naročito onih koje se tiču slobode okupljanja, slobode izražavanja, slobode medija i zaštite branitelja i braniteljki ljudskih prava.
  

Događaj je pružio priliku da se nedavna dešavanja u Srbiji predstave međunarodnim akterima i podstakne snažnije angažovanje međunarodnih mehanizama u zaštiti osnovnih ljudskih prava.Prateći događaj „Srbija: Sloboda izražavanja i okupljanja pod napadom“ organizovao je Beogradski centar za ljudska prava uz podršku Fondacije Kuća ljudskih prava.