Aug 05

Saopštenje povodom 20. godišnjice policijsko-vojne akcije „Oluja”

kucaČlanice Kuće ljudskih prava (Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku) povodom godišnjice „Oluje” sa žaljenjem konstatuje da i nakon 20 godina od proterivanja preko 200.000 etničkih Srba iz Hrvatske, ni Srbija ni Hrvatska nisu ispunile svoje obaveze prema žrtvama koje ove dve države već 20 godina zapostavljaju i iznova ponižavaju.

Smatramo da ova godišnjica treba da služi kao podsetnik da su za njeno obeležavanje neophodni konkretni postupci država kojima bi se žrtvama pružilo potrebno priznanje, obeštećenje i omogućena prilika za dostojan život.

U akciji „Oluja”, po podacima relevantnih međunarodnih organizacija, iz Hrvatske je proterano više od 200.000 etničkih Srba i ubijeno preko 600 civila. Nakon akcije je u Hrvatskoj u pojedinačnim incidentima ubijeno preko 400 etničkih Srba, dok se procenjuje da broj uništenih objekata u svojini Srba iz Hrvatske prevazilazi broj od 20.000. Za telima 400 nestalih osoba se i dalje traga.

Članice Kuće ljudskih prava podsećaju da ni nakon 20 godina od „Oluje” Hrvatska nije omogućila sistematski i održiv povratak proteranih Srba dok je Zakonom o odgovornosti za štetu nastalu usled terorističkih akata i javnih demonstracija  i Zakonom o odgovornosti Republike Hrvatske za štetu uzrokovanu od pripadnika hrvatskih oružanih i redarstvenih snaga tokom Domovinskog rata praktično onemogućila žrtve da  potražuju naknadu štete od države Hrvatske.

Članice Kuće ljudskih prava takođe podsećaju javnost u Srbiji da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije u suprotnosti sa Konvencijom o statusu izbeglica sprovodili organizovane akcije prinudne mobilizacije izbeglica koje su zatim predavali paravojnim jedinicama pod komandom Željka Ražnatovića Arkana u Erdutu. Zabrinutost posebno izaziva činjenica da je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije restriktivnim tumačenjem Zakona o pravima civilnih invalida rata žrtvama iz Hrvatske uskratilo ne samo pravo na novčanu pomoć koje po ovom Zakonu imaju, već im je uskratilo osnovno ljudsko dostojanstvo i pravo da u očima zakona budu prepoznati kao žrtve.

Posle 20 godina ignorisanja i ponižavanja, naš stav prema žrtvama više ne sme biti simboličan i stati u Dan žalosti i zastajanje sa radom na jedan minut, zbog čega članice Kuće ljudskih prava poziva Vladu ali i Skupštinu Republike Srbije da se položaju žrtava u našem društvu posvete i na adekvatan način odgovore potrebama ove marginalizovane grupe.

Preuzmite Saopštenje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>