Dec 21

Najvažnije je raditi na obrazovanju u oblasti ljudskih prava

Beograd, 21. decembar 2012, godine – Obrazovanje mladih generacija u oblasti ljudskih prava ključno je za dalju demokratizaciju društva i jačanje vladavine prava, zajednička je poruka učesnika debate organizovane povodom „Izveštaja o radu novih vlasti u oblasti ljudskih prava, tranzicione pravde i vladavine prava u Srbiji“ koji je nedavno javnosti predstavila Kuća ljudskih prava.

Organizatori debate poručili su da su otvoreni za dijalog sa predstavnicima vlasti povodom zaključaka iznetih u ovom Izveštaju. Visokim predstavnicima Vlade i resornim kancelarijama je i upućen poziv na ovu debatu ali se niko od njih pozivu nije odazvao.

„Duh nacionalizma i populizma kruži Evropom i celim svetom, a posebno našim podnebljem. Mnogo toga što nam se događa i što će nam se događati posledica je upravo te činjenice. Zato smatram da je obrazovanje mladih ljudi u oblasti ljudskih prava jedini siguran put izlaska iz ovakve situacije jer nas ono uči poštovanju različitosti i razumevanju vremena u kom živimo“, rekla je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost tokom ove debate. Ona je dodala da se, koliko zna, većina naših udžbenika uopšte ne bavi temom ljudskih prava. „Treba da znamo da će oni mladi ljudi koji sada inkliniraju nacionalističkim ideologijama biti za 10 ili 20 godina naša politička elita“, dodala je Liht.

I narodni poslanik, Miljenko Dereta, smatra da je obrazovanje ključni činilac u borbi za vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava. „Strategija obrazovanja do 2020. godine uopšte ne pominje pitanje obrazovanja o ljudskim pravima. A tokom rasprave, na primer, o inkluziji u obrazovanju čućete predstavnike vladajuće koalicije koji kažu da je inkluzija osoba sa invaliditetom nepotrebna i da optrećuje nastavnike, da oni na to nisu spremni“, dodao je Dereta koji je, ujedno, i član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo u Skupštini Srbije.

Kako je jedan od najupečatljivijih primera kršenja ljudskih prava u pomenutom Izveštaju navedena zabrana Parade ponosa, Dereta je naglasio da je ovaj slučaj pokazao nespremnost države da štiti ono što zakon opisuje kao pravo na okupljanje. To je, smatra Dereta, dalo povoda organizacijama koje su bile protiv održavanja Parade da steknu osećaj legitimiteta i da ojačaju. „Zato one danas prave spiskove podobnih i nepodobnih organizacija i medija. Podsećam vas da je Pokret Naši partner vladajuće koalicije u Aranđelovcu, da učestvuju u vlasti i da su im nove vlasti dale pun legitimitet“, dodao je on.

Na debati je bilo reči i o najavljenom smanjenju kazni za krivična dela ubistva, silovanja, pedofilije ali je istaknuto uverenje da će biti prihvaćeni predloženi amandmani te da do tih izmena neće doći. Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava je rekao da je „nejasna brzina kojom se radi na predlaganju novih zakonskih rešenja za oblast pravosuđa te da je za te promene potrebno mnogo više vremena i detaljnije analize.“ On je istakao da se nada da će organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava imati priliku da učestvuju u pravoj javnoj raspravi vezanoj za zakone koji regulišu pravosuđe.

I predstavnici Pravnog fakulteta, učesnici debate, su se složili sa idejom da je obrazovanje u sferi ljudskih prava najbolja zaštita društva. „Kad pogledate sudsku praksu videćete da postoji ogromno nerazumevanje slučajeva kršenja ljudskih prava od strane sudija. Vrlo je važno da predmet ljudska prava bude zastupljen na pravnim fakultetima u Srbiji“, istakla je Ivana Krstić, sa beogradskog Pravnog fakulteta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>