Apr 07

Civilno društvo je saveznik budućnosti Ukrajine: Ne sme da bude meta mera koje joj uskraćuju nezavisnost

9929-civil-society-ukraine-550x309

 

G-dine Predsedniče,

Mi, dole potpisanih 31 članova i NVO partnera Kuća ljudskih prava, Vas pozivamo da preduzmete sve neophodne korake za poništavanje nedavnih zakonodavnih postupaka koji ugrožavaju autonomiju civilnog društva u Ukrajini i koji, naposletku, diskredituju nevladine organizacije.

Kao jedan od koraka u anti-korupcijskoj inicijativi, Vaša Vlada je obavezala državne zvaničnike, uključujući i članove parlamenta, i državne službenike da podnesu javnu elektronsku prijavu svoje imovine.

U četvrtak 23. marta 2017. godine, Vrhovna Rada Ukrajine je usvojila amandmane na zakon koji reguliše elektronsku prijavu imovine od strane državnih zvaničnika i službenika (zakon „o prevenciji korupcije“). Izmene u članu 3 prevdiđaju da pored državnih zvaničnika i službenika, osobe koje rade u organizacijama civilnog društva su takođe u obavezi da popune elektronsku prijavu imovine, ukoliko „učestvuju ili su angažovani u akcijama koje se tiču prevencije i borbe protiv korupcije“ (zakon Br. 6172, amandman na zakon „o prevenciji  korupcije“). U ponedeljak 27. marta 2017. godine, Vi ste potpisali zakon, kome sledi usvajanje.

Duboko smo razočarani zbog Vaše odluke da ne stavite veto na ovaj zakon i pozivamo Vas da preduzmete sve neophodne korake za poništavanje ovog zakonodavnog postupka.

Pružanjem ko-sponzorstva rezoluciji Saveta za ljudska prava o braniocima ljudskih prava u martu 2016. godine, Ukrajina je postala privržena „promociji i omogućavanju javnog učestvovanja, kao i promociji transparentnosti, odgovornosti i efikasnog upravljanja, u prevenciji i borbi protiv korupcije među državnim zvaničnicima,“ i da zaštiti aktere koji se bave prevencijom korupcije, uključujući i branioce ljudskih prava.[1] Određivanjem drugačijih kriterijuma za aktere u civilnom društvu koji se bave korupcijom, ovaj zakon targetira ove osobe, uključujući i branioce ljudskih prava. Ovim se implicira da te osobe imaju manji legitimitet nego drugi branioci ljudskih prava.

Kao što je već predviđeno u dodatnoj rezoluciji Saveta za ljudska prava iz 2013. godine kojoj je Ukrajina takođe pružila ko-sponzorstvo, uslovi za prijavljivanje koji se nameću braniocima ljudskih prava i njihovim organizacijama ne smeju da sputavaju njihovu funkcionalnu autonomiju.[2] Međutim, potpisani zakon predstavlja prekršaj autonomije civilnog društva da bira svoju temu, time što ograničava mogućnost osoba da slobodno rade bez ometanja za organizacije koje su fokusirane na korupciju, u poređenju sa organizacijama koje se bave drugim temama.

Civilno društvo izveštava svoje donatore o aktivnostima i grantovima. Njeni zaposleni, u bilo kojoj zemlji, su u obavezi da poštuju zakone koji regulišu poreze na prihod i druge poreze. Donatori određuju uslove za izveštavanje, često u dogovoru sa organizacijama. U svakoj zemlji, vlade moraju da pokažu uzdržavanje u obavezivanju civilnog društva da prate mere transparentnosti za državu, i da prepuste te mere na inicijativu samih nevladinih organizacija, kao način koji ne dozvoljava ugrožavanje organizacija koje se bave osetljivim temama.

Dalje, zabrinuti smo zbog proizvoljne prirode sprovođenja ove zakonske mere. Široka sloboda koja je data Vladi da sprovodi mere koje bi mogle da dovedu do toga da Vlada traži prijavu organizacija koje su kritične prema njenoj politici. Ne možemo da prihvatimo da je Vladi data prilika da proizvoljno bira koje grupe potpadaju pod nadležnost ovog zakona.

Činjenica da su amandmani na zakon doneti užurbano, bez konsultacija sa civilnim društvom, posebno sa organizacijama koje se bave ljudskim pravima, i da su tako potpisani stvara sumnju o istinskom cilju ovog zakona. Ovakav zakon stvara javnu sumnju prema civilnom društvu, u zemlji koja bi trebalo da neguje doprinos civilnog društva njenom razvoju i politici.

S obzirom na gore navedeno, zabrinuti smo da cilj zakona da se zastraši civilno društvo koje se bavi slučajevima korupcije u Ukrajini, i da na kraju diskredituje nevladine organizacije. Takođe smo zabrinuti da su ovi zakonski koraci odmazda civilnom društvu za izveštavanje, objavljivanje i širenje informacija o korupciji u Ukrajini.

 U duhu i želji da sarađujemo sa Vašom kancelarijom i Vašom Vladom na dole navedenim stavkama, pozivamo Vas da:

  • Preduzmete sve neophodne korake da ukinete ove zakonodavne postupke;
  • U skladu sa međunarodnim standardima vezanim za slobodu udruživanja, određenim od strane Saveta za ljudska prava, osigurate da uslovi prijavljivanja koji se postavljaju za branioce ljudskih prava i njihove organizacije ne ograničavaju funkcionalnu autonomiju i da procedure koje regulišu funkcionisanje nevladinih organizacija budu transparetne, bez diskriminacije, brze, jeftine i da dozvoljavaju mogućnost za apelaciju pred nezavisnim organom;
  • Iskoristite punu težinu Kancelarije Predsednika Ukrajine da uspostavite i održite bezbednu i omogućavajuću okolinu u kojoj je neslaganje u postpunosti prihvaćeno i gde civilno društvo može da radi bez ometanja i nesigurnosti, i gde može da pomogne Ukrajini u ispunjavanju međunarodnih obaveza iz polja ljudskih prava, bilo da jesu u ili nisu u skladu sa politikom države.

[1] Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija rezolucija 31/32, „Zaštita branilaca ljudskih prava, bilo individualnih osoba, grupa ili organa društva, o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima“, 24 Mart 2016, pasus 14 (UN Doc: A/HRC/RES/31/32).

[2] Savet za ljudska prava Ujedinjenih nacija rezolucija 22/6, „Zaštita branilaca ljudskih prava“, 15 Mart 2013 (UN Doc: A/HRC/RES/22/6).

 

Barys Zvozskau Belarusian Human Rights House in exile, Vilnius (on behalf of the following NGOs):

  • Human Rights Centre “Viasna”
  • Belarusian Association of Journalists
  • City Public Association “Centar Supolnaść”
  • Law Initiative

Human Rights House Belgrade (on behalf of the following NGOs):

  • Lawyers Committee for Human Rights YUCOM
  • Belgrade Centre for Human Rights
  • Civic Initiatives
  • Helsinki Committee for Human Rights in Serbia
  • Policy Centre

Education Human Rights House Chernihiv (on behalf of the following NGOs):

  • NGO MART
  • Center of Civil Education “Almenda”
  • Chernihiv Public Committee for Human Rights Protection
  • Ukrainian Helsinki Human Rights Union
  • Center for humanistic technologies AHALAR

Human Rights House Oslo (on behalf of the following NGOs):

  • Human Rights House Foundation

Human Rights House Tbilisi (on behalf of the following NGOs):

  • Article 42 of the Constitution
  • Caucasian Centre for Human Rights and Conflict Studies (CAUCASIA)
  • Georgian Centre for Psychosocial and Medical Rehabilitation of Torture Victims (GCRT)
  • Human Rights Centre (HRIDC)
  • Media Institute
  • Union Sapari – Family without Violence

Human Rights House Zagreb (on behalf of the following NGOs):

  • B.a.B.e.
  • CMS – Centre for Peace Studies
  • Civic Committee for Human Rights
  • Documenta – Centre for Dealing with the Past

Other organisations:

  • Center for Civil Liberties
  • Human Rights Information Centre, Ukraine
  • Assembly of Pro-democratic NGOs, Belarus
  • Human Rights in Mental Health, The Netherlands
  • European Initiative for Human Rights in the former USSR, The Netherlands
  • Foundation to Preserve the History of Maidan

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>